СЕКУНДИЋ

Секунда роди Секундића који заувек остаде мали. Све ја радио брзо, па је изгледало као да се ради само од себе. Људи су се дивили, а њему се свиђало да прави чуда. Међутим, самог Секундића нико није примећивао. Понекад би му било толико криво да је чак плакао. Али и то је радио брзо и неприметно.

КОНЗЕРВИСАНО ПРИЈАТЕЉСТВО

Научио Трам да конзервише пријатељство. Спријатељи се с неким, а онда пријатељство стави у теглу, напише чије је и чува за сваки случај. А на пријатеља више ни не мисли. А и шта ће му кад има залихе? Ако затреба, отвори теглу, па ужива, све цмокће. Трам је имао много пријатеља. Понекад за њих није било довољно празних тегли.

ЖЕТВА ЖЕГЕ

У некој земљи једног лета беше богата жетва жеге. Скупљали су је у џакове, у гајбе и цистерне, сушили је, киселили, правили од ње пекмез и џем. И све до последњег труна продали у иностранство. Та земља се одмах обогатила, али следеће зиме људи су се смрзавали, јер себи ништа не оставише.

ЗАВЕСА ОД РАДОСТИ

Окачена је нова завеса. У соби постаде весело, необично. Свеж ваздух стиже кроз завесу, без жеге и мраза. Не чују се возила, само птице. Сунце не сија у очи, ноћу се виде звезде, чак и кад је облач- но. Почеше људи да гледају од каквог материјала је завеса. А на етикети стоји: "Радост 100%".

ГЛИНДУМ ФРЈА

Глиндум Фрја јео је самог себе. Беше то његово омиљено јело. Јео, јео, док није појео све. И нико му не рече "пријатно". Јер беше поједен. А он се радовао што се напокон најео оног што воли.

ГОСПОДАР ЗЕМЉЕ

Науми Пуж да целу Земљу претвори у своју кућицу. Причврсти на леђа земаљску куглу. Ноћ, наоколо звезде. "Баш је лепо пузити по космосу - размишљао је. - Сад сам господар целе Земље. Само да ме жаба не поједе."

БИРАЧ КЊИГА

Великом Бирачу Књига долазили мали писци и доносили своја дела. Накашље ли се Бирач, књига се одмах штампа и стиже у продавнице. Ако дуне на књигу, пиши пропало. Али једном се прехлади, доби кашаљ и почеше да излазе све књиге одреда. И људи су толико читали нова издања да су сасвим заборавили на Избирача.

СМЕТЕЊАК

Ишао једном неки човек и закачи се за жицу. Поче да је извлачи и запетља се у конопцу. Па још стаде ногом у омчу. Не може ни тамо ни амо. Диже он руке од свега. Диже још једном, затим махну, стаде да маше њима, те полете увис. Збрка остаде доле, а он одлете.

КОМПЈУША

Стари Компјуша није волео да дангуби. У мислима би дозивао човека, звао док се не укључи, а онда би га свим својим тастерима хватао за прсте. И радио на њему или се играо док човеку не пође за руком да се ослободи. Ако би га искључили сувише брзо, Компјуша би помислио: "Морам набавити новог човека, овај је прилично слаб".

ЊАМЊАМЧИЋИ

Велики кувар Кусини направио једном њамњамчиће. Они су замирисали тако лепо да се сјатише сви становници града. И сваки свежи њамњамчић одмах беше поједен. Кусини их је правио непрекидно недељу дана, а да ниједан није стигао да проба. Онда се расплака и више их није правио.

ОКОРУПАШИ

Живели око рупе Окорупаши. Они су мислили да је рупа најважнија ствар у животу. Најодважнији су завиривали у њу, најпаметнији размишљали шта би тамо могло бити. Једног лепог дана из рупе излете птица. Спусти се да предахне, погледа око себе и рече: "Имате среће! Живите тако близу неба". Затим настави да лети увис, а Окорупаши подигоше главе да је испрате и угледаше - небо.

У КУЋИ КУЋЕ КУЋА

У једној великој згради, међу становима, беше мала кућа. А у њој брат направи кућицу за сестру. А у њој сестрица направи кућицу за лутке. А из ње беше излаз на слободу. Међутим, нико у великој згради то није знао.

КУЋА С МАСКАМА

Била кућа с маскама. У њој је радило милион људи. Сви су на улазу морали да ставе маску, а на излазу да је окаче на чивилук. Једне ноћи кућу је продрмао земљотрес, маске су попадале и измешале се. Али многим људима оне су се одавно одсликале на лицу. Ти су их ујутро лако пронашли и наставили да раде. А остали су се обрадовали и разбежали.

КЊИГА ЗА ПИСЦЕ

Постоји једна књига у којој ништа не пише. Она није за читаоце него за писце. Напише у њој писац бајку и бајка оживи и крене у свет. Сви јој се радују, а књига је опет празна. Ако наиђете на њу, немојте се чудити него одмах пишите своју бајку.

ДИВАН КРШ

У дворишту је трулио ауто. Да не би пропадао узалуд, поче ноћу да развози снове. Мотор му беше покварен, те није реметио тишину. У знак захвалности снови су га засипали чаробним шљокицама. Шљокице није могао свако да види. Али један писац бајки запази ту лепоту, па узвикну: "Дивног ли крша!" И узе га у своју бајку.

СВЕТ ОД ПАПИРА

Направише деца од папира цео свет. Само ништа у њему нису могла да мењају. Пожелиш да преправиш кућу, а они унутра не дозвољавају, кажу да су навикли овако. Ухватиш папирног човечуљка да га дотераш, а он се отима и цичи: "Сам ћу да водим рачуна о себи!" Била деца ствараоци, а постадоше посматрачи.

ГЛИНЕНИ ФЉАК

Био једном комад глине по имену Фљак. Направе од њега нешто, а њему се не свиђа. Падне на под и поново постане комад глине. А онда примети да се све од глине пече, па се завуче у пећ. Постаде тврд као камен. Виде мајстор да се од њега ништа више не може направити и баци га у смеће. Ах, како је тамо било досадно!

РАЗНОБОЈНИ СЕМАФОР

"Мало ми је три боје" - закључи неки семафор. Додаде себи четири различите лампе, па стаде да трепће како му се свиди и још да свира. Кола престадоше туда да пролазе, јер су се плашила судара. Око веселог семафора почеше да се окупљају људи и да играју насред улице уз његову музику. Чак су возачи остављали кола иза угла и журили овамо да се провеселе.

СЛАГАЛИЦА

Просу неко пузле на сто и оде. Комадићи картона су морали сами да траже место на слици. Створи се неописива гужва. Једни траже своје место, други би хтели нешто боље, па гурају од себе оне прве. Врати се власник слагалице и уздахну: "Зар је могуће да сте оживели само зато да уместо лепоте завлада хаос?"

РАЗИГРАНИ САТ

Био једном један сат који уместо да показује време беше заљубљен у игру. Дође му Надзорник Времена и рече: "Уф, уф, уф!" Али сат се не уплаши, већ одговори: "Па шта, неко мора и да игра". И заигра валцер с Надзорником Времена. И нико није могао да каже колико дуго су играли.